دانلود کتاب Специјални задатак Балкан. Specijalni zadatak Balkan

Херман Нојбахер је роден 24. јуна 1893. у месту Велс, у Горњој
Аустрији. Умро је 1. јула 1960. у Бечу. Између ова два датума смештен је
буран живот економског експерта и политичара. Члан Нацистичке странке
(НСДАП) постао је 1933. За градоначелника Беча изабран је одмах после
Аншлуса, 13. марта 1938. Од јануара 1940. године био је немачки посланик у
Букурешту са задатком да обезбеди несметани транспорт румунске нафте до
Немачке. Годину дана касније склопио је тајни споразум са бугарским властима
који се односио на снабдевање храном немачких армија под командом
генерала Листа. Од октобра 1942. године био је специјални изасланик
Трећег рајха за привредна и финансијска питања у Грчкој.
Нојбахер је за српску историју постао веома битан крајем лета и почетком
јесени 1943. године, када је по личном налогу Адолфа Хитлера постао
специјални опуномоћеник Министарства иностраних послова Трећег рајха за Југоисточну
Европу, са седиштем у Београду. У дорнен његовог рада спадала
су спољнополитичка питања у вези са Србијом, Црном Гором, Албанијом и
Грчком. Осим ове дужности добио је и задатак да, након капитулације Италије,
подржи стварање независне Албаније.
Од децембра 1944. године водио је Службу Министарства спољних послова
за ове земље, али са седиштем у Бечу. Непосредно пре уласка Црвене
армије у овај град повукао се у Кицбил. Одатле је требало да брине за емигранте
из балканских земаља. Од владе адмирала Деница примио је последње
задужење - спољнополитички саветник генерал-фелдмаршала Кесерлинга у вези с
питањем капитулације армије којом је он командовао. Та капитулација уследила
је 6. маја 1945. два дана пре опште капитулације.
Затим су га 12. маја 1945. војне власти САД позвале на разговор и интернирале
у амерички логор у граду Куфстајну. Од марта до априла 1946. сведочио
је на Нирнбершком процесу, а 29. јуна 1946. америчке власти послале су
га у Београд, као сведока на процесу генералу Драгољубу Михаиловићу,
који је управо био у току! То је, наравно, био само добар изговор да буде изручен
новим југословенским властима. Одмах по доласку у Београд саслушан
је у вези с генералом Михаиловићем, у Одељењу за ратне злочинце.
Већ у 10 сати увече завршио је у Централном затвору. Средином јула речено
му је да ће се веома брзо вратити кући. Наредних шест и по година провешће у
затвору у Сремској Митровици, а тек 16. маја 1951. Београдски војни суд
потврдио је пресуду на 20 година присилног рада. Као основа његове кривице
наведено је да је, као привредник и дипломата ојачао ратни потенцијал Трећег
рајха и да је помагао немачку армију у борби против НОВЈ. У оптужници је,
између осталог, стајало: „Нојбахер је био специјални изасланик министарства
спољних послова фашистичке Немачке. Као специјални опуномоћеник Хитлера,
највећег ратног злочинца у историји, Нојбахер се сложио са свим плановима поменутог
злочинца у односу на поробљавање Југославије и на уништавање и
искорењивање њених народа. Нојбахер је те планове и остварио".
Ослободен је због болести и 21. новембра 1952. вратио се у Аустрију.
Затим је радио као грађевински предузетник у Салцбургу, а од 1954. до 1956.
године радио је у Етиопији у служби цара Хаиле Селасија као саветник при стварању
модерне државне управе.