دانلود کتاب Правопис српскога језика (Pravopis srpskoga jezika)

Redaktorska grupa, u sastavu Mato Pižurica (glavni redaktor), Milorad Dešić, Branislav Ostojić i Živojin Stanojčić, priredila je izmenjeno i dopunjeno izdanje Pravopisa srpskoga jezika Matice srpske iz 1993. (i u ponovljenim izdanjima 1994. i 2002), čiji je glavni autor bio Mitar Pešikan, uz saradnju sa Jovanom Jerkovićem i Matom Pižuricom. Recenzenti prvog izdanja bili su Pavle Ivić i Ivan Klajn, a izmenjenog i dopunjenog Ivan Klajn i Drago Ćupić.Kao projekat Matice srpske a u organizaciji Odbora za standardizaciju srpskog jezika, aktuelni Pravopis Matice srpske je (1) prekomponovan (u redosledu poglavlja vratio se belićevskoj tradiciji), (2) izostavljeni su prilozi koji ne spadaju u pravopisnu problematiku, (3) tekst je skraćen, temeljno prerađen i prestilizovan, (4) oslobođen je pozivanja na Pravopis srpskohrvatskoga jezika dveju matica iz 1960. godine i svih relacija prema hrvatskoj standardizaciji (nisu, naravno, uvođene relacije prema „novim" jezicima), (5) uvedene su ograničene novine u skoro svim poglavljima, ali uglavnom samo u detaljima u kojim je praksa demantovala važeća pravila, (6) lišen je suvišnih užepravopisnih dvojstava, (7) napisan je gotovo nov tekst o interpunkciji, potpuniji i instruktivniji, a odeljak o transkripciji dopunjen skandinavskim jezicima, zamenjen je tekst o pisanju imena iz engleskog jezika, a retuširan je i proširen deo o francuskom i neznatno o slovenskim jezicima (8) rečnik uz pravopis je dopunjen i to, pre svega, popisom primena pravopisnih pravila aktuelnom građom, (9) uvedeno je znatno više instruktivnih detalja i ilustracija kojima se podržava raznovrsnija funkcionalna pismenost, (10) u skladu s našom tradicijom, novo izdanje je sačuvalo, donekle i dalje razvilo, ulogu pravopisa kao priručnog jezičkog savetnika itd.Правопис Српског језика Матице српске-Редакторска група, у саставу Мато Пижурица (главни редактор), Милорад Дешић, Бранислав Остојић и Живојин Станојчић, приредила је измењено и допуњено издање Правописа српскога језика Матице српске из 1993. (и у поновљеним издањима 1994. и 2002), чији је главни аутор био Митар Пешикан, уз сарадњу са Јованом Јерковићем и Матом Пижурицом. Рецензенти првог издања били су Павле Ивић и Иван Клајн, а измењеног и допуњеног Иван Клајн и Драго Ћупић.Као пројекат Матице српске а у организацији Одбора за стандардизацију српског језика, актуелни Правопис Матице српске је (1) прекомпонован (у редоследу поглавља вратио се белићевској традицији), (2) изостављени су прилози који не спадају у правописну проблематику, (3) текст је скраћен, темељно прерађен и престилизован, (4) ослобођен је позивања на Правопис српскохрватскога језика двеју матица из 1960. године и свих релација према хрватској стандардизацији (нису, наравно, увођене релације према „новим" језицима), (5) уведене су ограничене новине у скоро свим поглављима, али углавном само у детаљима у којим је пракса демантовала важећа правила, (6) лишен је сувишних ужеправописних двојстава, (7) написан је готово нов текст о интерпункцији, потпунији и инструктивнији, а одељак о транскрипцији допуњен скандинавским језицима, замењен је текст о писању имена из енглеског језика, а ретуширан је и проширен део о француском и незнатно о словенским језицима (8) речник уз правопис је допуњен и то, пре свега, пописом примена правописних правила актуелном грађом, (9) уведено је знатно више инструктивних детаља и илустрација којима се подржава разноврснија функционална писменост, (10) у складу с нашом традицијом, ново издање је сачувало, донекле и даље развило, улогу правописа као приручног језичког саветника итд.